duhovne reminiscencije … MESEČEVA SONATA

Lišće prekriva nadgrobnu ploču dodirujući neprimetno svet mrtvih. Suza u oku, drhtaj ruke, poslednji pomen. Plamen sveća bledunjavo izgara,oivičen cvećem i molitvom za večni mir.Trenutak tišine,dodir večnosti,poslednji pozdrav…

Usnuo sam san o životu. Posmatram odraz sopstvene duše u kosmičkim prostranstvima,njeno lutanje u potrazi za večnošću i dragim osobama koje su napustile svet živih na putu povratka. Neko me tiho doziva, osećam dodir.U srcu se javlja davno zaboravljeni osećaj topline.Odnekud se pojavljuju svi oni za koje sam živeo. Naše duše se prepliću u kovitlacu vremena koje se na trenutak zaustavlja. Osluškujem zvuke tišine i nemira, odjek davno zaboravljene sreće.Usklađujem dah sa pozadinskim pulsiranjem kosmičkih talasa . Propadam, nestajem, tonem u nepoznato , osluškujem lagano se budeći iz čudesnog sna…

Stojim kraj očeve nadgrobne ploče. Noć lagano pada raspršujući tragove odlazećeg dana.Ostaju samo obrisi nečega što je već utonulo u prošlost, naglašeni mesečevim hladnim sjajem. Uspomene neumitno naviru,prožimaju me,pretvaraju se u bol srca i duše, kristališu u suze koje teku niz lice. Početak zaborava. Izbledele slike, sećanja, poneki predmet i jecaji duše koja pati…

Obrisi vremena, tama, nebeski svod, lunarna svetlost, hladan,  samotni svet zvezda… Sve se neprimetno stapa u mesečevu sonatu večne tišine, samoće koja se oseti, zaustavljenog pokreta.Tuga koja se pretapa sa radošću života čineći jedinstven kosmički osećaj koji ne poznaje prolaznost.Osećaj jedinstva svega što je bilo i što će biti, svega što nema i što je uvek tu.Osećaj trenutka večnosti,tamo gde prestaju svaki početak i kraj…

Saginjem se, pripaljujem još jednu sveću i postavljam kraj očevog groba . Odsjaj plamena, igra senki, nemi pogled koji se zaustavlja na raspeću. I nemi huk vremena koje neumitno protiče.Osvrćem se poslednji put nošem dahom uspomena koje vežu i setom sonate u nastajanju. Negde,u kosmičkom beskraju,dve duše se pronalaze i stapaju u snop večne svetlosti.Tamo gde se kraj pretvara u novi početak.Put neizmerne božije ljubavi…

Posvećeno uspomeni na pokojnog oca …

 

Mici Zibi, oktobar 2010.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *