I want you(she’s so heavy) by John Lennon 10. januar 2019.

Pesma Džona Lenona koja zatvara prvu stranu poslednjeg Bitls albuma –  I want you(she’s so heavy) je neka vrsta enigme, čak i za najvernije sledbenike Bitls misije – atipično duga i čvrsta, prepuna neke neodređene tuge, gorčine i neuhvatljive jeze razvija se lagano, u session maniru, tokom ,, predugih“ osam minuta napetosti. Traje…i traje… u neobaveznosti jamm session forme, neprimetno podižući tenziju. Zvuči kao neki osećaj dugog iščekivanja, pritajene sete rastanka, dugo odlaganog kraja, bez opraštaja i umirujuće nade… Seta u lepršavim pop klasicima Bitlsa bilo je ono što ih je, između ostalog, izdvajalo od većine, čineći ih tako magičnih i uvek svežim… Ma koliko je puta preslušavali, I want you deluje čudesno zavodljivo i neuhvatljivo, nudeći mogući odgovor na pitanje kako bi Bitlsi zvučali da su još koju godinu potrajali- zrelo, primamljivo, korak ispred vremena u kojem sve nestaje osim njihove neukrotive mašte… I want you bila je surovo beskompromisna Lenonova kreacija, miljama udaljena od sentimentalnosti pop balada Pola Mekartnija, udaljena od svega onoga od čega su on i Harison pokušavali da pobegnu, na kraju dovevši do raspada Bitlsa nakon dve godine rastrzanosti i tri maestralna albuma… Njeno duboko emotivno i strasno izvorište nalazilo se u beskrajnoj ljubavi koju je Lenon tih godina osećao prema Joko Ono( umetnički i životno tražeći iznova sebe i bežeči od svega što su predstavljali Bitlsi, mit od kojeg se na kraju grozio duboko rezigniran i bolno sarkastičan). Ponirući duboko u sebe, iznova ‚‚probuđen“ i ‚‚rođen“, svoje ustalasano emotivno vrelo kreacije i duhovnosti, Lenon stvara jedno od svojih neobičnih remek dela …. Bila je to bluzerska melodija u a molu. Negde u isto vreme nastala je i jedna od njegovih najboljih pesama – Don’t let me down( objavljena kao singl ploča)… Zanimljiva je činjenica da su se te dve pesme, ta dva lenonovska bisera ( posvećena naravno dragoj Joko, njegovom novom božanstvu, muzi i inspiraciji) bile dve polovine jedne moćne izjave, koja ga je transformisala u duhovnom smislu u ono što će u naredne 2 godine postati njegova dva istinska solo albuma( nešto najbolje što je stvorio nakon Bitlsa) – John Lennon – Plastic Ono band (1970.) i Imagine (1971.), izjave koja je glasila : ‚‚ Don’t let me down- I want you“( ‚‚ Nemoj da me izneveriš, zato što te želim“) … Svet Bitlsa lagano se gasio u Džonu Lenonu, ali je i na samom kraju ostavio iza sebe niz besmrtnih Bitls klasika – ‚‚ Don’t let me down“, ‚‚ Come together“, ‚‚ I want you“, The Ballad of John & Yoko“ ‚‚ Because“ …

I want you jedan je od poslednjih zajedničkih bljeskova Bitlsa( nakon završetka snimanja albuma ‚‚Abbey road“, avgusta 1969., Bitlsi su kao grupa bili praktično mrtvi), neka vrsta eksplozije supernove nakon koje su nastali mnogi drugi svetovi i zvezde( složenica sklopljena od 33 najbolja dela iz isto toliko pokušaja sa prvog dana njenog snimanja , gde su sva četvorica Bitlsa dali svoj puni, nadahnuti doprinos kao u najboljim danima, ne ostavljajući mesta bilo kakvim sumnjama zašto su bili i ostali najbolji pop rok bend svih vremena)… Fascinira i sama činjenica da je miksanje i nasnimavanje ove čudesne Lenonove duhovne avanture trajalo gotovo šest meseci! Krajnji rezultat svega je autentična rok pesma, teškog, kompleksnog stila( u kojoj se tako moćno ogledao duh jednog uzburkanog, gotovo apokaliptičnog vremena), čista antiteza njihovom dotadašnjem karakterističnom pop izrazu po kojem su bili i ostali prepoznatljivi … Pesma koja se zlokobno uspinje ka svom apokaliptičnom klimaksu, poput antologijskog, orkestarskog dela pesme ,, A day in the life“, iznenada nestaje u vihoru, kovitlacu enigmatične Bitls oluje … Bio je to kraj prve strane albuma, orkanski klimaks pred smirenje i Harisonovu romantičnu, lepršavu ,, Here comes the sun“ i neprekinuti niz pesama u ,,medley“ stilu( niz nerealizovanih snimaka i delova, vešto ukomponovan i kreiran, kao neka vrsta odjavne špice) sa opraštajnim mekartnijevskim ,, The end“ recitalom o ljubavi … Bio je to veličanstveni uvod u kraj jednog sna, jedne neponovljive decenije i jedan od milion mogućih odgovora na pitanje kako bi u stvari zvučali Bitlsi da su potrajali bar još neko vreme … Ali, čar magije i jeste u tajnovitosti i upitnosti, onom nedokučivom što nam uvek za malo izmiče i tera nas, uprkos svemu i saznanju da sve ima svoj kraj da uvek damo sve, pa i mnogo više od onog što zapravo mislimo da možemo … I want you …. ostaje Lenonovim biserom i ljubavnom porukom koja ovaj čudesni svet čini jedinim mogućim … i istrajnim … uprkos svim poražavajućim saznanjima njegove lagodne (ne)podnošljivosti postojanja … she’s so heavy ….

 

By Dragan Uzelac, 10. januar 2019.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *