Indijanski Ples duhova

    U potrazi za Svetlošću, u potrazi za izgubljenom nevinošću, samilošću, slobodom i dobrotom, moja ranjena, sluđena i rezignirana duša beskrajno luta prostranstvima nekadašnje indijanske Prerije, duž obala Velike reke – Mici Zibi večnog toka crpeći preko potrebnu, nasušnu snagu sa izvorišta predaka Velikog Duha – indijanskog Wakan Tanke i Manitua, praroditelja sveta Prirode i njenog jedinstvenog plesa radosti življenja, skromnosti i lepote… empatije prema svima onima čiste i iskrene duše i detinjeg, nevinog srca… Beskrajno luta nošena jednim jedinstvenim i besmrtnim osećanjem – kada se dobar čovek oseća loše, osećanjem blues tonova melanholične dvanaestice i verom dalekih predaka – pravoslavljem i njegovom čarobnom mistikom… Luta, osećajući žal za jednim jedinstvenim svetom severnoameričkih Indijanaca čija je nevina krv prolivena poput krvi Jagnjeta Božijeg…

     Priče koje slede kratko su, prostodušno prisećanje na neke od besmrtnih poglavica, predvodnika severnoameričkih Indijanaca i njihov poslednji ovozemaljski – Ples duhova…

  ,, Živeo je jednom, mada tvrde da ih ima još ponegde, narod slobodan i prirodan kao vuk. Zvali su ih Indijanci. Shvatali su i razumevali prirodu, zvali je Manitu. Govorili su:

  • Davno, kada je Manitu stvarao svet, prvo je stvorio ravnice i planine. Zatim reke i jezera. Onda je stvorio nebo, drveće i travu. Posle toga stvorio je životinje. Od svake životinje Svemogući je stvorio svoj narod, stvorio je nas. Naš narod nastao je od vuka. Zato deco, poštujte vuka kao svog oca, svoju majku. Poštujte vuka kao svog brata. Ne smete ga ubiti niti mu bilo kako naškoditi. On je naš totem, naš zaštitnik”.

    ,, Kao što ne možete videti da se listovi bilo kog zdravog drveta međusobno prepiru ili bore, isto tako nema nikakve potrebe da se ljudi međusobno prepiru ili bore zbog bilo čega izuzev prijateljskog nadmetanja. Kada se Veliki Duh spozna iznutra, u zajednicama u kojima se poštuje istina i poštenje, ljudi žive u međusobnom skladu. Oni doživljavaju svoje vlastite živote i život Tvorca kao jedan isti život. Oni znaju da su naši ljudi listovi, a naša plemena grane čudesnog drveta. Oni znaju da život dvonogih i četvoronogih i krilatih, život biljaka, reka i mora, život čak i samog sunca, meseca i zvezda raste iz istog drveta. Svi potiču iz jednog stabla Bića- večnog življenja koje znamo pod imenom Bog. Na ovaj način, Veliki Duh živi unutar svih stvari, u svakoj životinji i biljci, u svakom drvetu, i u svakom od nas koji smo ovde prisutni”.

    Jedan Čiroki Indijanac je ispričao svom unuku:

,, U ljudima se odvija neprekidna bitka. Tu se stalno bore dva vuka. Jedan je Zlo, to je strah, gnev, zavist, zlobnost, kajanje, pohlepa, nadmenost, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro, to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, dobrota, dobronamernost, saosećanje, velikodušnost, istna, vera i samilost.

Koji vuk pobeđuje?- upita unuk.

A stari Čiroki odgovori:

Onaj kojeg hraniš.

BIK KOJI SEDI(1834.-1890.)

Best of chief sitting bull quotes ⋆☾reminder before drifting to sleep offering the universe my love

    Legendarni poglavica plemena Dakota Sijuksa, ratnik koji se protivio preselenju svog naroda u rezervate, što je dovelo do bitke kod Little Big Horna 1876. godine, u kojoj je poginuo američki general Kaster i u kojoj je američka vojska potučena do nogu. Stekao je ratničku slavu u borbama sa Krou Indijancima, a potom i u otporu prodiljanu belaca na teritoriju Velike nizije šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Iako je pobedio Kastera, morao je da pobegne u Kanadu gde je ostao sve do 1881. godine, kada ga je američka Vlada amnestirala. I dalje je, do kraja života 1890. godine, nastavio da se bori protiv belih doseljenika i ubica. Centar njegovog otpora bila je indijanska vera ,, Ples duhova“, koja je obećavala dolazak indijanskog mesije koji će vratiti zemlju Indijancima, što je raspirivalo nove pobune. U jednoj od pobuna je i ubijen, dok se opirao hapšenju… Ostao je da živi u srcima i dušama svih slobodarskih ljudi dobre volje i čistog srca, kao simbol otpora jednom od najvećih, satanističkih zala koje su zadesile ovaj nesretni, posrnuli svet…

LUDI KONJ(1842.-1877.)

    Poglavica Sijuks Indijanaca iz plemena Ogala, koji se suprotstavio prodoru belaca(bledolikih, kako su ih zvali starosedeoci Amerike) u mineralima bogata Crna brda( ,, Black hills“) i koji je takođe učestvovao u pobedi Indijanaca nad američkom vojskom kod Little Big Horna, 1876. godine.

    Nakon prvog vojnog sukoba Sijuksa i belih nezvanih gostiju 1854. godine, Crazy horse se suprotstavio planovima da se Indijanci smeste u rezervate i predvodio je savez koji je pobedio generala Džordža Kruka kod reke Rouzbad i, kasnije, Džordža Kastera. Zajedno sa svojim sledbenicima on je izgladnjivanjem doveden do predaje u maju 1877. godine. Kasnije su ga zarobili zbog glasina da planira pobunu. Izboden je na smrt, navodno dok je pokušavao da pobegne…

    Indijanski Ples duhova predstavljao je mesijanski pokret koji se pojavio među Indijancima( sedamdesetih godina 19. veka), koji je izražavao očajničku žudnju za povratkom bolje prošlosti, za povratkom života bez gladi, bede, bolesti, rata i indijanske podeljenosti koju je pratila potčinjenost belcima. Bio je to pokušaj Indijanaca da prihvate hrišćansko učenje o spasenju. Nakon svih poraza i patnji trebalo je na duhovnom planu dati smisao i nadu svojoj patnji. Njihov mesija – zvani Vovoka se nazivao Božijim sinom i Hristom koji je u obličju Indijanca sišao po drugi put na zemlju da bi preneo poruku Velikog Duha.

    Pokret je započeo vrač(šaman) Vovoka. On je imao viziju velikog potopa koji će se obrušiti na zemlju i zbrisati sve doseljenike. Neposredno pred potop grom – ptice će se spustiti na zemlju i poneti sve Indijance koji su ostali verni svetom putu. Kada se voda povuče, bizoni i Indijanci će biti vraćeni na zemlju i sve će biti kao nekad. Odeća Plesa duhova je napravljena da zaštiti Indijance od metaka belaca. Bila je ukrašena crtežima biljaka i životinja zaštitnika. Pripreme za ples su se izvodile da bi duh predaka ušao u telo onih koji plešu i učinio ih besmrtnima. Indijanci su plesali u krugovima pevajući svete pesme.

    Za vreme bitke kod Ranjenog kolena 1890. godine američka vojska je ubila mnogo Sijuksa. Mnogi od njih su nosili odeću ukrašenu orlom, bizonom ili jutarnjom zvezdom, verujući da će ih ti simboli zaštititi od povreda. Nakon tog tragičnog događaja, Vovoka se povukao – tragedija je označila kraj Plesa duhova. Stotinak godina kasnije, ples je postao način da se preživeli Indijanci povežu sa svojim precima…

    Ples duhova je nastao u rezervatima, gde su Indijanci( poraženi, prevareni i obespravljeni na sopstvenoj zemlji) umirali od gladi i beznađa…

POGLAVICA SIJETL( Seattle, pleme Suquamish, oko 1780.-1866.)

    Legendarni poglavica Sijetl rođen je oko 1780. godine. Predvodio je plemena koja su živela na pacifičkoj obali, na području današnje savezne države Washington. Bio je u dobrim odnosima sa belim doseljenicima( nesebično darujući strancima duh gostoprimstva u skladu sa etičkim kodom Indijanaca), primivši vremenom hrišćanstvo. Istoimeni grad – Seattle dobio je ime upravo po njemu( u njegovu čast)…

    U istoriji čovečanstva, u istoriji svetske i indijanske duhovnosti, ostaće upamćen po pismu upućenom predsedniku SAD…

,, Kada veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju, previše od nas traži. Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kao Vi to možete kupiti?

Svaki deo te zemlje sveti je za moj narod. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnoj obali, svaka maglica u tami šume, sveti su u mislima i iskustvu mog naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveće nose sećanja na crvenog čoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svog rođenja kada odu među zvezde u šetnju. Naši mrtvi nikad ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je one majka crvenog čoveka. Mi smo deo te zemlje i ona je deo nas! Mirisno cveće naše su sestre, Jelen, Konj i Veliki Orao, svi su oni naša braća. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplina tela ponija i čovek, svi oni pripadaju istoj porodici. Tako kad veliki poglavica iz Washingtona šalje svoj glas da želi da kupi našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da će nam sačuvati mesto, tako da ćemo mi sami moći živeti udobno. On će nam biti otac i mi ćemo biti njegova deca.

Ta sjajna voda što teče brzacima i rekama nije samo voda, već i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se sećati da je to sveto i morate učiti vašu decu da je to sveto, da svaki odraz u bistroj vodi jezera priča događaje i sećanje ovog naroda . Žubor vode glas je moga oca. Reke su naša braća, one nam utoljuju žeđ. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Mi znamo da beli čovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao drugi, jer je on stranac koji dođe noću i uzima od zemlje sve što želi.

Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kad je pokori on kreće dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih očeva i zemlja što mu decu rađa zaboravljeni su. Odnose se prema majci zemlji i prema bratu nebu kao prema stvarima koje se mogu kupiti, opljačkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit prožderati će zemlju i ostaviće samo pustoš!

Naš način je drugačiji nego Vaš. Od pogleda na vaše gradove crvenog čoveka zabole oči. A možda je to jer je crveni čovek divlji i nerazume. Nema mirnog mesta u gradovima belog čoveka. Nema mesta gde se čuje otvaranje listova u proleće ili drhtaj krila leptira. Možda je to jer sam divlji i ne razumem. Indijanac više voli blag zvuk vetra kada se poigrava licem močvare, kao i sam miris vetra očišćen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog čoveka jer sve živo deli jednak dah- životinja, drvo, čovek. Beli čovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao čovek koji umire mnogo dana on je otupeo na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj dah sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takođe će prihvatiti i njegov zadnji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je čuvati kao svetinju, kao i mesto gde će beli čovek moći da dođe i da okusi vetar što je zaslađen mirisom poljskog cveća. Tako ćemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odlučimo da prihvatimo postaviću jedan uslov: beli čovek mora da se odnosi prema životinjama ove zemlje kao prema braći. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi način. Video sam hiljade raspadajućih bizona u preriji što ih je ostavio beli čovek ustrelivši ih iz prolazećeg voza. Ja sam divljak i ne razumem kako dimeći železni konj može biti važniji od bizona koga mi ubijamo samo da ostanemo živi. Šta je čovek bez životinja? Ako sve životinje odu čovek će umreti od velike usamljenosti duha. Šta god se dogodilo životinjama, ubrzo će se dogoditi i čoveku. Stvari su povezane.

Morate naučiti vašu decu da je tlo pod njihovim nogama pepeo njihovih dedova, tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja sa vama u srodstvu. Učite vašu decu kao što mi učimo našu da je zemlja naša majka…

Šta god snađe nju, snaćiće i sinove zemlje. Ako čovek pljune na tlo, pljuje na samog sebe. To mi znamo. Sve stvari su povezane kao krv koja sjedinjuje porodicu. Šta god snađe zemlju snaći će i sinove zemlje. Čovek ne tka tkivo života, on je samo nit u tome. Šta god čini tkanju čini sebi samome. Čak i beli čovek čiji Bog govori i šeta sa njime kao prijatelj sa prijateljem ne može biti izuzet iz zajedničke sudbine. Mi možemo biti braća posle svega, videćemo. Jedinu stvar znam koju će beli čovek jednog dana otkriti: naš Bog je isti Bog.

Vi sada možete misliti da ga Vi imate kao što želite imati našu zemlju, ali to ne možete. On je Bog čoveka i njegova samilost ista je, za crvenog čoveka kao i za belog. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jeste prezirati njenog Stvoritelja.

Zaprljajte vaš krevet i jednog dana ugušićete se u vlastitom smradu. Ali u vašoj propasti svetlećete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao Vam vlast nad njome kao i nad crvenim čovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad će svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni ćoškovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zabrljan brbljajućom žicom.

Gde je orao? Otišao je. To je kraj življenja i početak borbe za preživljavanje.

Nez Perce poglavica – CHIEF JOSEPH(1840.-1904.)

    Bio je jedan od najhrabrijih i najmudrijih poglavica severnoameričkih Indijanaca, jedan od lidera koji su pružili žestok otpor trupama SAD. Njegovo Nez Perce ime bilo je ,, In-mut-too-yah-lat-lat“( ,, thunder coming up from water over the land“)… Njegov duh i dalje slobodno luta tragovima i prostorima nekadašnjeg sveta severnoameričkih Indijanaca…

,, Beli ljudi, koji pokušavaju da nas naprave po sopstvenoj slici, hoće da budemo, kako to oni zovu ,, asimilovani, uvlačeći Indijance u mejnstrim i uništavajući naš način života i naše kulturne obrasce. Oni veruju da bi smo trebali biti zadovoljni, kao oni čiji je KONCEPT SREĆE MATERIJALISTIĆKI I POHLEPAN, što je veoma različito od našeg puta. Mi hoćemo slobodu od belog čoveka radije nego da budemo integrisani.

MI NE ŽELIMO MOĆ, MI NE ŽELIMO DA BUDEMO KONGRESMENI ILI BANKARI, MI HOĆEMO DA BUDEMO SVOJI. Beli čovek kaže, postoji sloboda i pravda za sve. Mi smo dobili ,, slobodu i pravdu i zbog toga umalo ne bejasmo istrebljeni. Mi to nećemo zaboraviti.

 ,, Živi svoj život tako da strah od smrti nikad ne uđe u tvoje srce. Ne opterećuj nikoga zbog njegove vere, poštuj tuđa mišljenja i traži da oni poštuju tvoje. Voli svoj život, usavršavaj ga i ulepšavaj sve oko sebe. Nastoj živeti dugo i u službi svog naroda. Pripremi uzvišenu pesmu smrti za dan kada ćeš preći na drugu stranu“.

 ,, Hej-a-a-hej!Hej-a-a-a-hej!Hej-a-a-hej!Deda, Veliki Duše, još me jednom pogledaj na zemlji i prigni se da čuješ moj slabašni glas. Ti si prvi živeo i stariji si od svake potrebe, stariji si od svake molitve. Sve ti stvari pripadaju- dvonožne, četvoronožne, krila vazduha i sve zeleno što živi. Postavio si moć četiriju strana sveta da se ukrste. Ukrstio si dobar put i put poteškoća; i tamo gde se seku to je mesto sveto. Dan za danom, ti si život svega“.

… U potrazi za Svetlošću, u potrazi za izgubljenom nevinošću, samilošću, slobodom i dobrotom, moja ranjena, sluđena i rezignirana duša prepušta se magiji poslednjeg pravog Plesa duhova vraćajući se izvorištu svih pravih vrednosti, vraćajući se setnim blues tonovima duhu Pravoslavlja – besmrtnoj lirici natopljenoj duhom jedinstvene čovekoljubive mistike i prostodušne radosti življenja…

… Until the end… Until the end …

by orthodox blues man Chippewa, Mici Zibi, 2014-10-19.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *