,,JETROSPEKTIVA” the story of alcohol

uvodna reč : Svetislav Basara ,,Sveto opijanje

    ,, … Ima ljudi koji piju da bi se razapinjali. Alkohol je u tom slučaju vid askeze. To nije naročito nova tvrdnja, blizina raskalašnosti i isposništva primećena je odavno. Nema traga uživanju u opijanjima takvih osoba. Oni ne piju da bi se veselili, ni da bi tugovali, ni da bi zaboravljali; njima su podjednako odvratne i bezbrojne vrline i beznačajne patnje ovog raslabljenog doba ogrezlog u materijalnu udobnost. Za nih, alkohol je sredstvo koje ima za cilj da višestruko pojača osećanje otuđenosti i odvratnosti prema svetu. Oni piju da bi se ponizili u očima okoline i pred samima sobom; da bi se izlagali preziru licemernog sveta i da bi ga sami prezreli. Često toga nisu ni svesni. A to je dobro. Bog neretko skriva sakralni smisao njihovog propadanja. Sklonost piću, pored ostalog, neminovno dovodi do siromaštva, a ono se veoma visoko kotira na lestvici vrlina. U svetu u kome je siromaštvo izloženo preziru ipak je potrebno malo dopinga da bi se čovek odvažio na njega.

    Oni koji piju nisu sa ovoga sveta. Ili su sinovi tame ili sinovi svetlosti. Među njima nema mediokriteta, a ako se koji i nađe veoma brzo završi u ludnici ili na groblju. U svakom slučaju i jedni i drugi nisu zadovoljni osrednošću ljudske stvarnosti.

    Najsvetija tajna hrišćanstva sastoji se u mističnom preobražaju hleba i vina u Hristovo telo i Hristovu krv. Novi zavet i crkveni oci ne zabranjuju izričito upotrebu alkohola. Hrišćanstvo ništa ne zabranjuje. Ono ostavlja apsolutnu slobodu i zato je tako malo hrišćana jer je apsolutna sloboda užas. Sve je prepušteno izboru slobodne volje; za sve se preduzima odgovornost “.

 

Boemi svih meridijana i vremena ovoga sveta, ujedinjeni u dobroj kapljici i inspiraciji, uzdigli su ga do nivoa jednog od suštinskih eliksira ljudskog bitisanja dajući mu gotovo božanska svojstva i nezaobilaznu ulogu unutar procesa umetničkog stvaranja, okidača kreativne odiseje koja uobličava čovekove duhovne bitnosti.

Brišući pred sobom sve postojeće granice ostavljao je za sobom neizbrisiv, neprimetan trag unutar svih mogućih i nemogućih situacija čovekovih društvenih i duhovnih delatnosti – od antičkih rituala, svetkovina i starogrčkih bahanalija pa sve do današnjih bezbrojnih neprospavanih noći umetnika u nastajanju i nepristajanju, te razornih, raskalašnih zabava, veselja, slava i koječega sve ne. Indijanci su ga krstili imenom ,, vatrena voda”, hrišćanska vera ga je pretvorila u svetu ,, Isusovu krv”, za umetnike i otpadnike bio je i ostao vrhunski eliksir ,,inspiracije” i ,, odmetničkog stava neprihvatanja konvencija i zakona”. Uz njega su se slavile sve moguće slave, rođenja, venčanja, krštenja, ljubavi, usponi i padovi, rastanci i gotovo svaki bitniji događaj čovekovog života, služeći, simbolično, i na poslednjem ispraćaju svakog od nas sa ovoga sveta kao ,, pokoj duši”.

Gotovo da se ne sećam nekog bitnijeg događaja u životu kojem nije prethodio, bio deo ili završna ,,reč”, obilno zalivajući i pročišćavajući dotičnu situaciju ili čin, dovodeći isti do ekstaze i ,, suve”(ne baš bukvalno) esencije. Obeležio je sve burne boemske noći, dajući im jedinstven zadah i pečat (ne)zaborava, u zavisnosti od količine unetog ,, raspršivača svesti”. Nailazeći na sve moguće i nemoguće pohvale, pokude, osude i razapinjanja, nadživeo je sve predrasude i gluposti licemernog sveta postajući i ostajući večnim napitkom dobrog raspoloženja, opuštenosti, druželjubivosti i pročišćenja onih duhom odabranih.

Drug u samoći, prijatelj u nesreći, osveživač, raspršivač, sredstvo za razotkrivanje licemera i mediokriteta, sablazni i lažnog moralisanja, sveta pričest i kapljica za oprost do ponovnog susreta…njegovo veličanstvo -ALKOHOL.

 

Званична ријеч: Сустав и медицинска знаност

 

Насупрот увријеженом мишљењу(предрасуди) нас обичних смртника и неподобних конзумената чари Сустава, мишљењу свијета боема-умјетника и свих овоземаљских гријешника, љубитеља добре и обилне капљице да је алкохол веома битна, готово егзистенцијално неизоставна потреба свакога човијека и лијек-еликсир против зла и глупости свијета, те поспешивач животности, лијепоте и креативности појединца жељног пуноће живљеља, званични став Сустава и једне од његових продужених руку-медицинске знаности и наобразбе, могло би се најблаже рећи да је суштински супротан и супротстављен опћем мишљењу(предрасуди). Слиједи званично приопћење, студиј о сувременој пошасти алкохолизма и његовом опорбено-просвједном утијецају на живот појединца, а самим тим и на реметилачки чин противу поретка и реда.

 

Што би свако морао знати о алкохолизму:

 

    Алкохолизам је болест која настаје због неконтролиране и редовне упорабе алкохолних пића.

Алкохоличар је особа која није у стању да контролира пијење алкохола.

Алкохол дјелује на слиједећи начин:

1.Уништава особу која пије, ремети живот, уништава самопоштовање и поштовање од стране других, напада здравље, сигурност и сријећу, те скраћује живот.

2.Доводи до сиромаштва, болести, развода, криминала и самоубојства.

3.Штети радном успијеху и деморалише околину жељну истог.

Алкохол у мањој количини дјелује на контролу и норме понашања. У већој количини успорава рефлексе, мијења нормално мишљење, доводи до неразумљивог говора и ошамућује свијест. У великој количини доводи до несвијесног стања, а понекад и до смрти.

Након дуготрајног пијења алкохол оштећује мозак, нерве, срце, бубреге, желудац и јетру. Доводи притом и до душевних поремећаја: страха, лудила, отупљења и халуцинација.

Утјецај алкохола:

У почетку акутног опитог стања(0,5промила) јавља се промјена понашања, али тешко препознатљива. С повећањем алкохола у крви(2,5промила) јавља се атаксија, нистагмус, проширење зјеница, црвенило лица, двослике, повраћање, мирис по алкохолу…Даље од тога(5промила) настаје поремећај свијести до коме, а при већим концентрацијама наступа смрт, због затајења дишног сустава.

Алкохол изазива продуљење трајања рефлекса, негативно дјелује на осјетила попут вида и слуха, очитује се у лошој равнотежи те координацији.

Конзумација алкохола доводи до дезинхибираног понашања. Безобзирност и веселост темеље се на недостатку инхибиције. Добро расположење прелази у еуфорију. Помичу се етичке границе. Чињенице се више не процјењују стварно, као ни властита особност. С прецјењивањем самога себе долази до опасности. Понашање према себи и другима све је неодговорније. Губи се способност исправног реагирања и способност мишљења!

 Органски и психички поремећаји:

 

1.Дипсомија:

Представља неодољиву жељу за пићем и интензивно пијење од неколико дана.

2.Патолошко пијано стање:

Представља идиосинкратичку реакцију особе и на мању количину алкохола, гдје одмах долази до сумрачних стања. Наступа нагло са сужењем свијести, немиром, узбуђењем и агресијом. У таквим стањима особа може починити безразложне злочине, лутати без циља или понашати се несувисло уопће. Траје од неколико минута до пар дана, а завршава се сном након чега слиједи амнезија-губитак сјећења за скоро све што се догодило.

3.Делириум тременс:

Честа је акутна психоза алкохоличара и припада акутном органском психосиндрому. Узрок је осим тјелесних траума, кирушких захвата, инфекција, и психичких траума алкохоличара те нагла апстиненција. Очитује се као квантитативни поремећај свијести са сметеним стањем уз поремећаје оријентације у времену и простору. Јављају се и халуцинације, слике немира попут малених животињица или кукаца, који плазе по кожи. Јавља се и опћа слабост уз тремор те обилно знојење. Говор је инкохерентан, неправилан. Након пар дана делирија, болесник пада у дубоки сан из кога се буди амнестичан.

4.Алкохолна деменција:

Представља теже органско оштећење, у најгорем случају атрофију мозга.

5.Алкохол и живчани сустав:

Дјелује тако да повећава промет допамина и норадреналина, смањује моћ неуротрансмитера те изазива збуњеност, недостатак координације и мемoријску слабост изазивајући Wernick-Korsakoff синдром.

6.Алкохол и јетра:

Изазива алкохолни хепатитис, карактеризиран упалним промјенама и цирозом, која је обиљежена прогресивним ожиљкавањем јетреног ткива. Тијеком метаболизма алкохола у јетри настаје и штетан продукт ацеталдехид и слободни радикали. Алкохол такођер повећава пролаз штетних бактеријских спојева производећи цитокин. Под утјецајем цитокина, звјездасте станице расту, губе резерве витамина А, и почињу стварати ожиљкасто ткиво. Последице су, углавном, фаталне по живот уживаоца.

 

Završna reč : Charles Bukowski & Mici Zibi

 

,,Sve u vezi sa mnom bilo je tako bedno, kao i dan u koji sam se rodio. Osim što sam mogao da pijem s vremena na vreme, mada nikad dovoljno. Piće je bila jedina stvar koja je činila da se čovek ne oseća večito zblanut i uzaludan. Sve ostalo je samo kljucalo i kljucalo, rijući sve dublje. Ljudi su bili ograničeni i oprezni, svi isti.

 

Duh racionalnog, duh današnjeg sveta uronjenog u ogoljeni merkantilizam, bezdušnost, bezosećajnost i ispraznu samodopadljivost, sveta u kojem su samo koristoljublje, dvoličnost i brutalnost prećutno prihvaćeni vrlinom, u kojem nema mesta za Indijance, ,,Atlantiđane” i sve one koji drugačije poimaju, govore i čine, i u kojem su ljudi svedeni na potrošnu robu unutar sistema strogo determinisanog i usmerenog na zaglupljivanje i eksploataciju, prikucao je i razapeo na stub srama još jednu sasvim običnu čovekovu potrebu, drevnu i plemenitu koliko i samo ljudsko postojanje.

Duh licemera, dominantnih račundžija koji vas hladno merkaju kao samo još jedan potencijalni objekat iskorišćenja, potčinjenja i poniženja, duh onih koji u svemu vide samo korist, interes i mogućnost samozadovoljenja, nikada, i ni u kom smislu neće prihvatiti i shvatiti smisao ,,vatrene vode” kao nečega što postoji samo po sebi, nečega što nije puki ,,proizvod” koji se samo iskoristi i odbaci, bez emocija, ljudskosti i bilo kakve topline.

Osećaj topline koji prožima dušu i srce, neuhvatljivi treptaj svetlosti kreacije, nepresušnog pera koje beleži damare srca između redova, boemska iskra nehaja i prijateljstva, zaodenuta toplinom beskrajne noći i lepotom žene, ostaće zauvek nedokučiva tajna osim za one duhom odabrane. Trenutak, u kojem ranjena i zapostavljena duša oseti i čuje krik leptira, pretvara se pod okriljem besane noći u novi zrak svetlosti, praskozorje novog dana gde prestaju prolaznost i bezdušnost.

Razapet, između čudesnog sveta iracionalnog, neuhvatljivog i večnog, s jedne strane, i sveta propadljivosti, bezdušnosti i zla, s druge strane, alkohol, ta lirska struna, pritoka reke života, ostaje tanana linija što razdvaja i spaja večnu čovekovu potrebu za besmrtnošću sa damarima i iskušenjima ovozemaljske prolaznosti. Kao večni Mississippi, praotac svih voda i ljudskih stremljenja. Živeli!!!

 

Montažer teksta : Mici,, If the river was whiskey” Zibi        Mart-April 2011.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *