Keine macht den drogen

Suočavanje sa stvarnošću, onakvom kakva jeste, nikada nije bio ni malo lak, pa ni suviše prijatan proces.

Čovek, jedna mala, prenapeta životinjska vrsta, smeštena između dva velika Ništa( kako je to lucidno primetio filozof Niče), večno razapet između njemu teško razumljivih krajnosti dobra i zla, između želja i mogućnosti, objektivnih okolnosti i ličnih frustracija, predrasuda i činjenica na razne je moguće i nemoguće načine iznalazio puteve rešavanja nagomilanih problema i tragao za izvorištima satisfakcije koji bi mu omogućili beg od surove stvarnosti.

U današnjem svetu, onakvom kakav već jeste, gde su licemerje, kult novca, poremećen sistem vrednosti i perfidni cinizam vladara, uvijeni u oblandu ideologija, tehnologija, demagogija, otuđenja i svih izmišljenih podela( verskih, klasnih, rasnih, političkih, nacionalnih…) postali dominantnom formom življenja, pronaći svoj put ka sreći, pa makar on bio virtuelan i prolazan, često zvuči kao nemoguća misija.

Ako ste mlad, obrazovan i kreativan čovek,a pritom još mislite svojom glavom i ne pristajete na svojevoljni mazohizam, ludilo, status roba i poslušnika sistema, velika je verovatnoća da će te se naći u problemu. Kao potencijalna greška, nepoželjni faktor remećenja poretka bićete odgurnuti, s osmehom dobronamernosti, na marginu društva, na smetlište progresa koji mogu da konzumiraju samo odabrani.

Kao uteha, između ostalih radosti, biće vam ponuđen jedan od mogućih rajskih ovozemaljskih vrtova-svet spasonosnih rešenja svih problema, oivičen čudesnim tokovima svesti i šarenilom boja, svet droga, kriminala i duhovne prostitucije. Ispredajući raznovrsne mitove i kultove, priče, eseje i predivna iskustva o mistici i snazi sveta droga, koje svojim božanskim svojstvima daju čoveku neviđenu moć i izdvajaju ga iz prosečnosti mase, negde u pozadini naših malih života i snova, vladari će zadovoljno trljati ruke prepune našeg novca, slaveći ovozemaljsku večnu vlast i moć. Manipulišući nemilosrdno nevinim ljudskim dušama, gurajući ih pri tom u nepovratni pakleni svet droga i otupljujući oštricu otpora moneymakeri stvaraju i likuju u biznisu stoleća-trgovini drogom i oružjem. Legendarni je cinizam, potvrda prethodne tvrdnje, priča vezana za američki dušebrižnički atak na Avganistan. Naime, čuven po poljima maka i proizvodnji opijata kao privrednom čudu, već pomenuti Avganistan našao sa na meti američkih usrećitelja naroda, na taj način da je jedna vrsta ludaka i tlačitelja, avganistanski talibani, napadnut i uklonjen od druge vrste ludaka i tlačitelja. Razlog? Proizvodnja profitabilnog praha sreće-heroina, koja je, prešavši u ruke amerikanaca postala izvozni hit Avganistana broj jedan, preuzevši 90% svetskog tržišta droge. Podatak dostojan divljenja, kao i čin borbe za ljudska prava i američke interese, ugrožene širom kosmosa.

Dobijajući jednim udarcem dvostruku korist-novac( kao sinonim moći i uspešnosti) i sluđene potencijalne protivnike( sopstvenu mladež), sistem uzvraća konačan udarac. Odvajajući od nas samih, stvarajući iluziju moći, euforije, umetničkog zanosa, viših stanja svesti i duhovne nadmoći, droge vlastitom hemijom i fiziološkim dejstvom vremenom od čoveka stvaraju praznu, letargičnu, neupotrebljivu kreaturu, sklonu lakom manipulisanju, bolestima, kriminalu, prostituciji i konačnom padu.

Prodirući neprimetno, postepeno i podmuklo u oniričke slojeve ljudske duše i proizvodeći tupost, zavisnost i lažne slike sveta, droge uništavaju moralnu i kreativnu neponovljivost čoveka, dovodeći ga u stanje bespomoćne ovisnosti i povodljivosti. Stanje početne euforije i izoštrenosti percepcije ubrzo se pretvaraju u pakao. Trenutno izbegnuta i prevaziđena stvarnost vraća se ubrzo kao otrežnjujući bumerang , katarzično osvetljavajući svu tamu ponora i pada. Duša prodata đavoljoj volji odlazi nepovratno u nemilost zla i propasti.

Otrežnjenje, nažalost, dolazi uglavnom kasno. Fizička, moralna i duhovna ruina, ostaci gašenja nekadašnjeg čoveka postaju vremenom samo bleda uspomena u obrisima prošlosti. Ostaje samo jezivi prizor igle zabodene u venu života koja nepovratno isisava sokove duše i poslednju nadu neprobuđenog čoveka. Ostaje samo smrtonosni overdouz, pečat overe za konačni kraj.

 

,,…Thirty six hours

      rolling in pain, playing to someone

      free me again

      oh, I’ll be a good boy

      please, make me well

      I promise you anything

      Get out from this hell…”

                                                       John Lennon, Cold turkey

 

Autor:Mici Zibi, Cheppewa, april 2011.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *