Синдикат незапослених – омаж необичном лудилу

,,Како човек може уживати да га у 6 и 30 пробуди будилник, да скочи из кревета, да се обуче, на силу нахрани, посере, попиша, опере зубе и почешља, и да се пробија кроз промет да би стигао до места где у суштини зарађује грдну лову за неког другог, и где још траже од њега да буде захвалан што има прилику за тако нешто?

                                                         Charles Bukowski -,,Factotum“

 

    Aко сте у одређеном тренутку живота осетили насушну потребу да постанете запослени или, још лепше речено да удружите рад са неким, добијете посао постајући тим чином активни, учинковити део модерног робовласничког система ( мада су вас током образовања учили да су дотични поодавно укинути и да светом владају демократија и грађанска права) биће вам потребна сва преостала животна енергија, искуство и креативни напор да би сте решили омањи логички проблем.

О чему се заправо ради? Наиме, да би сте добили већ поменути посао и постали делом поменутог система, преко вам је потребно радно искуство које, гле чуда, претходно можете стећи само ако сте већ били запослени ?!?Хм…

 

****

 

Да ли сте се, понекад, запитали да ли је све у животу онакво како на први поглед изгледа или како то већ неко други жели да вам представи и наметне ?

Да ли сте властитом прећутном сагласношћу и нечињењем одиграли неку од епизодних улога у представи званој политичка демагогија и богаћење мањине?

Колико вам је заправо значио застрашујући податак у мору бесмислених и заглупљујућих медијских ,, информација” да ту негде, у близини нас, свакодневно од глади умире на десетине хиљада људи, да у мору штрајкова, демонстрација и медијским манипулацијама изазваних ратова гине невиђен број људи, гине невиђен део сваког од нас?

Гледам, размишљам и често се питам: шта се заправо дешава, докле може да иде и како је, заправо, могуће?

Шта то, у крајњој линији, може да изгуби човек који нема ништа? Шта у ствари представља људски живот лишен достојанства, елементарних људских права на рад и слободу изражавања? Изгубити ништа, забити нос у властито дупе ради неке минорне користи која то заправо и није, и препустити се стихији сизифовске чамотиње која тихо и перфидно разједа изнутра човекову бит чудесна је филозофија робова, престрављених чињеницом да постоји парче слободног неба изван кавеза сопственом вољом створеног и сопственом руком закључаног…изнутра.

Оковани унутрашњим инхибирајућим страховима, нафиловани медијским манипулацијама, застрашујућом демагогијом и менталном хигијеном, претворени у потрошне аутомате, послушнике, гласаче властите пропасти, рециклирано смеће и отпадне воде индустрије на маргинама света грамзивих владара и банкара трунемо и симулирамо општу срећу, подељени и завађени до граница самоуништења. Зашто?

 

****

 

Рођени и бачени у машинерију света намазаног лицемерјем, похлепом, корупцијом, насиљем и бездушношћу, бивамо означени бар кодом корисности по опште добро неколицине привилегованих појединаца. Имамо свој век трајања, задату сврху, степен искоришћења, заставу којом машемо у знак захвалности што смо постали корисним делом театра апсурда, и нуди нам се, за узврат, светла будућност и загробна срећа која ће доћи никад …или…можда ни тада.

Ипак, да све не буде тако црно, нуди вам се да тачно одгонетнете логички проблем са почетка приче. Тада ће све већ бити много лакше, јер управо тим чином стичете неотуђиво право да пропаднете отмено и на дуге стазе, што и није мала ствар у свету у коме треба да будете захвални онима за чију добробит радите. Као што то рече и стари добри Пјер:,, Важно је учествовати!”.

Ако вам се пак којим случајем не посрећи да уђете у коло среће и постанете његовим активним делом, остаје вам утеха у новоствореном егзилу за отпаднике-,,синдикату незапослених”. А шта је слобода и сва срећа овога света него ли могућност избора! Осмех или цинизам који лечи душу…

 

,, Сироти радници! Преварени, а уз то још и тучени. Рад је проклетство.Доле рад који је потребан да би се зарадило за живот! Тај рад нам не чини част, како они кажу, тај рад једино служи да напуни мешину свињама које нас експлоатишу. Насупрот томе, онај рад који обављамо из задовољства, из склоности, оплемењује човека.

                                                                            Luis Bunjuel & nadrealisti

 

Аутор:Мици Зиби-синдикалиста

              Негде у Србији, априла 2011.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *