’’Something inside of me”

,,А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види;

  Нити ће се казати : ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама”.

                                                    Јеванђеље по Луци , глава 17

    Сиромашни духом, простодушни, они који плачу, неутешени, кротки, гладни и жедни правде, милостиви, сви они чистога срца, миротворци, прогнани правде ради…сотони супротстављени као Христово стадо, као со земљи и видело свету, вековима уназад траже свој пут ка Богу, опраштању и помирењу, борећи се милосрђем и окретањем другог образа непријатељу свом, понижени, одбачени и извргнути руглу ђавољег света.

    Грехова опроштених и отплаћених Христовом жртвом на крсту Голготе, очишћених крвљу и телом јагњета Божијег, а потом претворених у наду и радост спасења, отелотворену у светлости Васкрса, победи над смрћу и коначним савезом са небеским Оцем, одабрани и просветљени Духом Светим ходимо трновитим стазама искушења на путу ка Богу, колевци душе из које смо потекли речју.

                                                      ****

    Окићени златом и свим богатствима овога света, уздигнути на трону владара, господара судбине, охоли и горди лицемери, заоденути мантијом лажне побожности натопљене крвљу, патњом и бедом сопствене браће, стоје  са часним крстом у руци чекајући награду и своје заслужено место у царству Божијем. Не обазирући се, никако, на милионе невиних људских душа, жртава њиховог виђења милосрђа и чистоте срца, руку окрвавњених похлепом, дарежљивошћу и грађењем силних храмова на несрећи других, побожни лицемери нестрпљиво ишчекују час искупљења на путу ка вечности, награду делима својим речитим и охолошћу опточеним.

    Лажни сјај, сујета, грамзивост…вуци у јагњећој кожи лажних пророка и милосрдника, уста препуних празних речи иза којих не стоје никаква дела осим мржње, деструкције, жеље за влашћу и богаћењем, марширају на путу ка вечности газећи све пред собом. Хладно, безосећајно, празно срце осветљава њихове путеве таме, поглед који исијава саможивост и ништавило. Путеве, којима се углавном најчешће иде.

                                                      ****

    Речи без дела, дрвеће без плодова, срца без чистоте, бљутава земља и тама света…куће изграђене на рђи пропадљивости и песку које односи први ветар…неискреност и притворност…

    Негде, дубоко у срцу сваког од нас, налази се искра светлости, чистоте вере и невиности, речи Божије којом је све постојеће створено. Речи и вере које благосиљају када се живи и чини по вољи Створитеља. Дуг је и трновит, веома узан и пун одрицања и давања један једини пут ка вечности. У нама, у сваком од нас. Опточен простодушношћу, кроткошћу, жељом за правдом и истином, милосрђем и невиношћу које у себи носе пламен вере, вере која никад не узмиче пред искушењима и не доводи у сумњу Исусову жртву. Опточен простодушношћу и вером које се кроз делотворност и плодове претачу у вечни пламен љубави, љубави која живи умирући и умире живећи. Само за тебе и све нас.

                                                      ****

    Чудесни су путеви Господњи. Проналазимо их и препознајемо када осетимо детиње у властитом срцу, невиност и чистоту несебичности давања, постојања кроз друге и за друге. Ослобођени светлошћу искрене вере која надилази пропадљивост смрти и беду ништавила.

    Дете у срцу, вера у души…спојени светлошћу несебичне љубави, блаженство је које чучи у сваком од нас и чека твој одговор…коначног покајања.

,,Бог јесте љубав. Божија љубав, Оца према Сину и Сина према Оцу, није једноставно својство или однос, него она сама има лично биће, ипостасна је. Она је Дух Свети…

Таква је љубав: она живи умирући и умире живећи, за њу бити значи не бити у себи и за себе, него бити у другима и од других. Такво је место Светог Духа у Светој Тројици”.

                                                       Сергеј Булгаков:,,Православље

Аутор: Мици Зиби-путник, април 2011.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *