’’Strawberry fields forever“ by John Lennon

     Okupivši se u Abbey road studiju, u Londonu, 24. novembra 1966., obnovljeni i osveženi nakon definitivnog kraja njihovih zamornih koncertnih nastupa širom sveta u prethodne četiri godine( poslednji javni nastup Bitlsa desio se u Kendlstik parku, San Francisko, 29. avgusta 1966.) i nakon završetka albuma Revolver, prekretnice u njihovoj karijeri koji je označio njihovu novu, studijsku, eksperimentalnu, psihodelično-nadrealističnu fazu, Bitlsi su bili više nego spremni za nove kreativne izazove, radikalne promene koje su se dešavale sa obe strane Atlantika – kako u okviru rokenrola, tako i u društvenom smislu jednog burnog, protestnog, socijalno angažovanog vremena brojnih građanskih i studentskih pokreta protiv rata i za mnoga ljudska prava…

… Bitlsi su se kao bend nalazili na prekretnici i u pripremi je bio rad na njihovom antologijskom albumu Sergeant Pepper’s lonely hearts club band(1967.), a osnovna ideja vodilja za novi album, nakon revolucionarnog i eksperimentalnog Revolvera(1966.), natopljenog oblacima dima i lepljivošću marihuane, kao i izmaglicom LSD kiseline bila je stvaranje autobiografskog albuma oslonjenog na zanesena sećanja članova benda na njihovo detinjstvo u rodnom Liverpulu …

… Prethodnica albumu bio je, ispostaviće se kasnije, njihov možda najznačajniji singl( dvostruka A strana ploče) sa pesmama Džona Lenona i Pola Mekartnija Strawberry fields forever – Penny Lane(1967.), mini remek-delo nastalo u periodu od pomenutog novembra 1966., do januara 1967.. Pod dirigentskom palicom maestra Džordža Martina i tehničara Džefa Emerika, tokom 24., 28., i 29. novembra i 8.,9., 15., 21. i 22. decembra, unutar legendarnog londonskog studija kompanije EMI, nastajala je prva, od dve monumentalne pesme za pomenutu singl ploču( najavu pomenutog albuma), koja će svetlost dana najpre ugledati u Americi – 13. februara 1967., a potom i u rodnoj Britaniji 17. februara iste godine …

Strawberry fields forever bio je još jedan od moćnih Lenonovih halucinogenih, psihodelično-nadrealnih eksperimenata svešću i kreativnošću, nastao pod snažnim uticajem LSD-a i njegov kreativni prodor u unutrašnjost uma( obeležen biserima poput Tomorrow never knows, Lucy in the sky with diamonds, A day in the life ili recimo krucijalne I am the walrus – računajući pritom samo na njegov psihodelični niz u periodu 1966.-1967.). Naslanjajući se na numeru She said, she said i kreativnu viziju albuma ’’Revolver“, sneni, i u fazi samopreispitivanja okrenut ka vlastitoj unutrašnjosti Lenon upušta se, istraživaćki, u snažna, zbunjujuća i lićna osećanja( u stanju mogućeg eksperimentalnog proširivanja svesti halucinogenima, što će se vremenom, nažalost, pokazati kao veoma opasna ’’igra“ i dvosekli mač, poguban po mnoge velike umetnike, pa i čitavu jednu generaciju mladih, hrabrih ljudi željnih pomeranja granica svesti i preispitivnja nametnutih vrednosti) , vraćajući se sneno, romantičarski u nevinost doba detinjstva i vreme dok je lutao područjem Stroberi filda sa prijateljima Pitom Šotonom i Ajvanom Vonom… Lenon se, kao kompletan autor pesme, unosi u lik dečaka, siročeta iz doma Strawberry field, u ulici Bikonsfild roud koji se nalazio u blizini Lenonovog dečačkog doma u Vultonu, predgrađu Liverpula …

… Lebdeći kroz snene, psihodelično-nadrealne, čudesne tonove ove kompleksne kompozicije( na čijem snimanju su učestvovali Lenon(vokal, akustična gitara, bongosi, melotron), Mekartni( melotron, bas gitara, električna gitara, timpani, marakas), Harison( električna slajd gitara, timpani, marakas i svarmandal – vrsta indijske citre), Star( bubnjevi, udaraljke)Mal Evans(daire), Nil Aspinal(gviro), Teri Doran(marakas), Džon Hol, Derek Simpson i Norman Džouns(violončela) i Toni Fišer, Greg Boven, Derek Votkins, Stenli Roderik(trube)), uplovljavamo nošeni talasima lizergičnih fluktuacija u lenonovsku studiju o nesigurnom identitetu samotnog buntovnika protiv svih institucionalnih stvari, s jedne, i sentimentalnu čežnju za neobuzdanim detinjstvom ispunjenim maštom i igrom – uplovljavamo u Lenonov imaginarni svet refleksija i introspekcije, vizionarsko polje jagoda iz njegove mašte …

„Polja jagoda zauvek”

Dozvoli mi da te povedem sa sobom,

Pošto idem dole do Polja jagoda

Tamo ništa nije stvarno,

I nemaš za šta da se uhvatiš

Polja jagoda zauvek

Lako je živeti zatvorenih očiju

Ne razumevati i ono što vidiš

Postaje teško biti neko

Ali ipak nekako uspeva

Meni to mnogo i ne znači

Dozvoli mi da te povedem sa sobom,

pošto idem dole do Polja jagoda

Tamo ništa nije stvarno,

I nemaš za šta da se uhvatiš

Polja jagoda zauvek

Mislim da nikoga nema na mom stablu

To bi po meni moralo da bude ili visoko ili nisko

To je kao kada ne znaš svoju melodiju,

Ali nema veze

U stvari, ja mislim da to i nije loše

Dozvoli mi da te povedem sa sobom,

Pošto idem dole do Polja jagoda

Tamo ništa nije stvarno,

I nemaš za šta da se uhvatiš

Polja jagoda zauvek

Uvek, ne samo ponekad, mislim da sam ja u pitanju

Ali znaj, ja sam svestan kada je u pitanju san

Mislim da znam, da mislim „Da”

Ali sve je to pogrešno

U stvari, ja se sa time ne slažem

Dozvoli mi da te povedem sa sobom,

Pošto idem dole do Polja jagoda

Tamo ništa nije stvarno,

I nemaš za šta da se uhvatiš

Polja jagoda zauvek, zauvek…

… Bitlsi su ovom revolucionarnom numerom ukazali na pravu temu engleske psihodelije – nostalgiju za naivnim dečijim vizijama( što će Syd Barrett sa svojim bendom Pink Floyd dovesti do muzičkog vrhunca na Ostrvu, krajem šezdesetih), za razliku od tema američke psihodelije upućene pre svega na stvari vezane za ljubav i droge …

… Pesma Strawberry fields forever bila je ogledalo duše, transformacije i promenjene svesti Džona Lenona iz sredine šezdesetih godina prošlog veka – kreacija proizašla iz njegovog intenzivnog samopreispitivanja pod snažnim uticajem LSD halucinogena i velikim uticajem njegove nove ljubavi – avangardne japanske umetnice Yoko Ono koju je upravo uppoznao u periodu stvaranja pomenute pesme, na njenoj samostalnoj izložbi u Londonu, koji će radikalno transformisati Lenona i kao čoveka i kao umetnika, odvevši ga narednih godina u mnogo beskompromisniju i avangardniju, politički angažovanu fazu i skori razlaz sa Bitlsima i prošlošću, kao i sa Džonovom prvom suprugom – Sintijom Lenon … Melodija ove magične, nadrealne, hipnotičke, sanjarske i retrospektivne kompozicije pokazuje Lenona u fazi polusna, introspektivnog, odsutnog iz sivila svakodnevnice i realnosti, izgubljenog u potrazi za novim identitetom, umetničkom vizijom, životnom misijom i kreativnošću koja se tih godina bližila vrhuncu( koji će doseći sa svoja početna dva solo albuma – ,, John Lennon Plastic Ono band“(1970.) i ,, Imagine“(1971.)) …

… Posledica Lenonovog samopreispitivanja i traženja imala je svoje posledice i unutar same numere – ,,prva“, sporija verzija pesme, urađena je bez studijskih muzičara i dodatnih instrumenata u određenom tonalitetu … Potom je Lenon, nesiguran u sebe i ono što zapravo želi u tom trenutku konsultovao Džordža Martina, legendarnog Bitls producenta, po nekima petog člana Bitlsa, uradivši potom ,,drugu“, bržu verziju pesme u drugačijem tonalitetu sa dodatnom gustinom snimka i nizom raznorodnih muzičkih instrumenata i pomenutom grupom studijskih muzičara, uz korišćenje trube i violončela … A potom su čudesnom studijskom magijom, više nego revolucionarnom i naprednom za to vreme( na snažno i uporno insistiranje Lenona) Martin i Emerik uspeli do tada nemoguće – da ubrzavanjem dva različita snimka dođu do jedinstva pesama približno istog tempa …

… Lenonovo remek-delo dovedeno je do savršenstva zbirnim učešćem svih članova benda, angažovanih studijskih muzičara i magijom studijskog umeća tandema Džordž Martin i Džef Emerik … Na kraju snimanja, nakon više od 50 sati utrošenog studijskog rada, oduševljeni Džordž Martin opisao je ovaj snimak kao ,, potpunu tonsku poemu, poput modernog Debisija“! …

… Kreativna magija Bitlsa i njihova jedinstvena inventivnost, inovativnost i maštovitost ovom su antologijskom numerom dali pop muzici novu, avangardniju i sofisticiraniju notu, nadomestivši spontanošću i originalnošću tehničku ,,nesavršenost“ kao mogući nedostatak u odnosu na domete klasične muzike … Rok muzika je sa Bitlsima dobila svoje novo, umetničko ruho i izražajne mogućnosti unutar okvira ,, jednostavnh“ pop kompozicija …

… Pesma Džona Lenona Strawberry fields forever( zajedno sa Mekartnijevom ,,Penny Lane“) bila je najava nove, možda najznačajnije Bitls revolucije i albuma nakon kojeg više ništa nije bilo isto … Album Sgt. Pepper’s lonely hearts club band bio je temeljno oslikan LSD-jem. Zvuk tog magičnog albuma ostaje najautentičnija zvučna simulacija psihodeličnih doživljaja stvarnosti jednog vremena. Nadrealnoj atmosferi albuma koji je obeležio jednu čudesnu epohu i naslikao zvukom duh jednog vremena doprineo je i jedinstveni Lennon-McCartney kreativni proces nalik snu i laganom transu. Njihova vrela i buntovna keltska krv, natopljena lizergičnom kiselinom i halucinantnim čarima THC-a, osnažena kreativnom intuitivnom lucidnošću iznedrila je niz veličanstvenih umetničkih ostvarenja koja su postala simbolima vremena, neizbrisiv trag u svesti jedne generacije koja je pokušala da promeni sve(st) …

 

By Dragan Uzelac, mart 2019.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *